Ema Tomason (Emma Thomasson ), bivša novinarka Rojtersa ( Reuters ) nakon doživljenog sagorevanja na poslu, odlučila je da pomogne drugim novinarima kako bi sačuvali mentalno zdravlje. Ona već godinama, kao zagovornik empatičnog liderstva, veruje u stvaranje radnih sredina koje inspirišu kreativnost, radoznalost i značajne međuljudske odnose.
Posle 27 uspešnih godina u kompaniji Rojters ( Reuters ), Ema je prešla u novu fazu svoje karijere, fokusirajući se na podršku organizacijama, rukovodiocima i preduzetnicima, posebno u oblasti medija. Svojim iskustvom u treniranju i konsaltingu, ona radi na transformaciji radnih mesta, pomažući timovima da otključaju svoj puni potencijal i podržavajući poslovne subjekte da postanu otporniji i inovativniji. Ema Tomason je dala ekskluzivni intervju za portal rEUconnecting o svom iskustvu i sadašnjem radu.
Novinar: „Da li Vas je vaše lično iskustvo sa sagorevanja na poslu inspirisalo da se fokusirate na mentalno zdravlje i otpornost u svom radu?„
Ema Tomason: „Da, moj lični oporavak od sagorevanja na poslu pre oko 10 godina inspirisao me je da se uključim u pionirsku mrežu podrške vršnjacima u Rojtersu i to iskustvo me je podstaklo da se obučim kao trener, a zatim da na kraju napustim Rojters i posvetim se pomaganju drugim redakcijama da poboljšaju liderstvo i otpornost.“
Novinar: „Kako je Vaše putovanje kroz izgaranje na poslu oblikovalo Vaš pogled na pružanje podrške drugima?„
Ema Tomason: „U Rojtersu sam imala sreće jer sam imala podršku da pronađem terapeuta. Mnogi novinari nemaju luksuz podrške velike organizacije ili žive u zemljama u kojima je terapija ili nedostupna ili veoma skupa. Zato verujem u mreže vršnjačke podrške i kolege koje pomažu kolegama, kao na liniji za pomoć novinarima u Nemačkoj čiji sam deo.
Moje iskustvo je takođe uticalo na moju perspektivu, jer osećam da je velika podrška novinarima usmerena na uticaj sadržaja samog posla na mentalno zdravlje, kao što je uznemiravanje na mrežama ili pokrivanje sukoba, zločina ili drugih uznemirujućih tema. Za mene to nije bio slučaj. Moje sagorevanje na poslu je verovatno delimično bilo zbog mnogo godina što se nikada nisam isključila, ali je to više bio rezultat pokušaja da kombinujem majčinstvo sa karijerom pod visokim pritiskom i preseljenja moje porodice širom sveta. Takođe se snažno osećam zbog problema sa kojima se novinari često susreću u smislu lošeg upravljanja, sukoba, pa čak i maltretiranja u redakciji. Zato je toliko važno da medijske organizacije ulažu u obuku i koučing liderstva.“
Novinar: „Možete li podeliti više informacija o programima obuke koje nudite? Koje su ključne oblasti na koje se fokusirate?„
Ema Tomason: „Uglavnom nudim pakete koučinga višim liderima medijskih organizacija, obično tokom nekoliko meseci. Ovo su neka od najčešćih pitanja na koja se fokusiramo:
- kako motivisati tim i dati povratnu informaciju
- kako rešiti konflikte u timu
- poteškoće pri rukovanju kulturnim, polnim, generacijskim razlikama
- upravljanje stalnim preokretima i brzim promenama industrije
- žongliranje sa previše zadataka odjednom, bore sa upravljanjem vremenom
- perfekcionizam, mikromenadžment
Takođe imam malu privatnu praksu u kojoj treniram pojedince obično o ličnim temama kao što su promene u karijeri, stvaranje vizije za budućnost i poboljšanje asertivnosti.“
Novinar „Da li smatrate da ljudi postaju svesniji svoje opsednutosti negativnim vestima nakon što pohađaju Vaše programe ili to već znaju kada traže vašu pomoć?“
Ema Tomason: „Mislim da većina novinara poriče svoju negativnu pristrasnost – u stvari, oni to često žestoko brane kao znak kritičkog mišljenja, padajući u „iluziju ciničnog genija“ – ideju da su cinici inherentno inteligentniji i da svako ko promoviše konstruktivnije priče ili priče orijentisane na rešenja mora biti beznadežno naivan, a ne naivan novinar. Moram priznati da me to ponekad čini nespremnom da promovišem izglede sa više nade, jer trenutno osećam skepticizam mnogih novinara. Smatram da su otvoreniji za ideju da njihova kritična priroda može biti problematična za njihovo mentalno zdravlje jer su tako strogi prema sebi. To je takođe problem za novinare koji postaju urednički menadžeri i često su više fokusirani na davanje negativnih, a ne pozitivnih povratnih informacija svojim timovima.“
Novinar: Koje strategije preporučujete za izlazak iz ciklusa negativnosti?
Ema Tomason: „Prva stvar je prepoznati da je to problem i da može postati samoispunjavajuće proročanstvo. Iza moći nade stoji mnogo neuronauke. Ako ne možete da zamislite bolju budućnost, kako možete raditi na tome da to postane stvarnost?“
Novinar: Za koji način verujete da je najefikasniji način pomaganja drugima da izgrade otpornost i upravljaje stresom?
Ema Tomason: „Prvo što treba reći je da je većina novinara u osnovi veoma otporna, ali smo često sami sebi najveći neprijatelji. Činjenica da su naši poslovi poziv, znači da smo veoma loši u postavljanju granica i naše digitalne zavisnosti su to samo pogoršale. Ali podsećanje na vrednosti koje su nas navele da postanemo novinari može nam pomoći da se nosimo sa tim.
Moja najbolja 3 saveta za upravljanje stresom su: provodite vreme napolju, po mogućnosti u prirodi; radite sve što vam pruža radost i ne osećajte se krivim zbog toga, bilo da je to sport, ples, umetnost, pevanje ili kuvanje. Treće, izgradite mrežu podrške prijatelja i kolega koji slušaju jedni druge i smeju se zajedno.
Novinar: Kako uključujete liderstvo i inkluziju u svoj rad?
Ema Tomason: „Uglavnom se konsultujem sa rukovodiocima redakcija, a često treniram i starije žene, tako da se često postavlja tema inkluzije i kako se pojaviti kao žena lider. Verujem da lideri treba da budu uzori za zdrava radna mesta, kako u smislu kako stvaraju granice, tako i na način na koji pokazuju ranjivost. To takođe može biti bonus za uključivanje, jer menadžeri mogu da izvuku najbolje iz različitih timova samo kada se ljudi osećaju bezbedno da se pokažu kao oni sami, priznaju greške i uče iz njih i da se konstruktivno ne slažu.“
Novinar: „Da li preporučujete novinarima da promene temu na kojoj rade da bi izbegli mentalni stres od loših vesti?
Ema Tomason: „Da, otkako sam napustila Rojters pre tri godine, manje vremena provodim čitajući vesti o politici i više se fokusiram na nauku, kulturu i biznis, sa naglaskom na ljude koji rade na tome da svet učine boljim. Verujem da novinari moraju da promene teme ne samo zbog sopstvenog mentalnog stresa, već i zbog svojih čitalaca. Naša industrija se suočava sa sve većim izazovom izbegavanja vesti i publika kaže da želi više priča koje su inspirativne, a ne depresivne.“
Ema Thomasson se bavi konsaltingom, koučingom i moderacijom. Pomaže organizacijama i rukovodiocima da unaprede liderstvo, poslovne strategije i organizacionu kulturu. Organizuje radionice o liderstvu, komunikaciji i upravljanju stresom, kao i koučing sesije prilagođene individualnim potrebama lidera u medijima, korporacijama i nevladinim organizacijama. Takođe je angažovana kao govornik, moderator i panelista na konferencijama i događajima o liderstvu, inovacijama i budućnosti rada. Na njenom zvaničnom sajtu su objavljene detaljne informacije o njenom radu.
