Evropska unija ulazi u novu fazu odbrambenih reformi, dok članice intenzivno rade na jačanju svojih bezbednosnih kapaciteta kako bi odgovorile na globalne pretnje i smanjile zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država. U tom procesu, ključnu ulogu igraju Nemačka i Francuska, dok Evropska komisija predvodi strateške inicijative.
Nemačka: Ukidanje finansijskih ograničenja za odbranu
Nemačka je napravila presedan ukidanjem ustavnog ograničenja na zaduživanje kako bi obezbedila preko 100 milijardi evra za modernizaciju vojske. Ova sredstva će biti usmerena na nabavku savremene vojne opreme, poput protivvazdušnih sistema i borbenih aviona nove generacije, kao i na jačanje sajber odbrane.
„Zemlja mora odgovorno doprineti evropskoj bezbednosti, posebno u svetlu situacije u Ukrajini,“ izjavio je nemački politički lider, naglašavajući hitnost ovih mera.
Francuska: Razmatranje nuklearne zaštite za saveznike
Francuska razmatra proširenje svoje nuklearne zaštite na saveznike unutar EU, naročito na države istočne Evrope koje se osećaju ugroženo zbog rastućih geopolitičkih tenzija. Predsednik Emanuel Makron izjavio je da Francuska ostaje posvećena kolektivnoj evropskoj bezbednosti, naglašavajući neophodnost dijaloga i solidarnosti u okviru Unije.
Evropska komisija: Strategija za budućnost
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podržala je inicijative Nemačke i Francuske, pozivajući sve članice EU na zajedničko delovanje. U okviru novog strateškog plana, poznatog kao „Bela knjiga o odbrambenim sposobnostima EU“, Ursula je istakla: „Moramo osigurati da Evropa ostane bezbedna i sposobna da odgovori na sve izazove, bilo da su u pitanju sajber napadi, hibridne pretnje ili globalni sukobi.“
Plan obuhvata zajednički razvoj odbrambenih sistema, jačanje industrijske saradnje, kao i povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj u oblasti bezbednosti.
Paralelna potraga za mirom
Iako se fokus stavlja na jačanje vojne moći, cilj EU ostaje očuvanje mira kroz odgovorno delovanje i kolektivnu odbranu. „Naoružavanje ne sme biti naš izbor zbog želje, već zbog realnosti s kojom se suočavamo,“ zaključila je Ursula fon der Lajen tokom nedavne debate u Evropskom parlamentu.
Reakcija Amerike
Sjedinjene Američke Države su izrazile podršku evropskim naporima za jačanje odbrane, ali su istovremeno naglasile da očekuju veću finansijsku odgovornost Evrope za sopstvenu bezbednost. Administracija predsednika Donalda Trampa, koja je već smanjila vojnu pomoć Ukrajini, naglasila je da evropske zemlje moraju preuzeti veći deo tereta u odbrani kontinenta. Američki analitičari ističu da je ovo deo šire strategije SAD-a da smanji svoju direktnu vojnu uključenost u Evropi.
Reakcija Rusije
Rusija je, s druge strane, kritikovala evropske odbrambene reforme, nazivajući ih provokativnim i nepotrebnim. Zvaničnici u Moskvi tvrde da ove odluke dodatno destabilizuju odnose između Rusije i EU, dok ruski mediji ističu da je jačanje evropske odbrane „deo šire NATO strategije za obuzdavanje Rusije“. Takođe, Rusija je upozorila na moguće posledice povećanja vojne potrošnje u Evropi, uključujući eskalaciju tenzija.
