Poslanica Evropskog parlamenta Irena Joveva, potpredsednica političke grupe Obnovimo Evropu – Renew Europe, inače u Odboru za zapošljavanje i socijalna pitanja, Odboru za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove i Pododboru za javno zdravlje, bila je jedna od troje parlamentaraca u odboru za doček studenata biciklista u Strazburu.
Veliku popularnost u Srbiji stiče nakon što se poklonila srpskim studentima u Evropskom parlamentu, a zahvaljujući objavi tog snimka portala „Pravo u centar“ na instagram nalogu. Snimak njenog naklona studentima u Srbiji je dobio preko dva miliona pregleda i taj broj još uvek raste. Nakon intervjua sa Irenom Jovevom, publika je imala priliku da se upozna sa njenim političkim angažovanjem, ali i objašnjenjem zašto se poklonila srpskim studentima.
Nakon dočeka srpskih studenata, postoji procedura za dalje razmatranje Evropskog parlamenta o političkoj krizi u Srbiji. Upravo zbog toga, ekipa REUC-a je tražila dodatne odgovore na ključna pitanja i dobila ekskluzivni intervju sa Irenom Jovevom.
Novinar: Kako je izgledao razgovor sa srpskim studentima u Strazburu, s`obzirom da ste Vi bili u toj odabranoj delegaciji za doček i razgovor?
Irena Joveva: „Momenat kad su studenti sa biciklima došli na svoj konačni cilj, u Strazbur, je bio veoma emotivan. Pre svega njima, naravno i dijaspori i njihovoj podršci koja je bila tamo s njima, pa da li fizički da li preko (socijalnih) medija, ali slagala bih ako bi rekla da nije bilo emotivno i meni. Ne samo meni kao poslanici, ne samo kao majci, već kao jednoj Ireni koja je odrasla u Sloveniji u skroz običnoj radničkoj familiji makedonsko-bugarskog porekla u kojoj su se oduvek znale prave vrednosti i kao jednoj devojci koja se još uvek vrlo dobro seća svojih godina na fakultetu. Bio je to lep period, sve dok odjednom nije bio. Nije ovo priča o meni pa zato neću da ulazim u detajle, ali ja sam se kao 20-godišnje dete, ne samo borila, nego izborila. I zato mene sva ova njihova borba u nekom smislu potseća na mene, nisu to bile borbe za baš bukvalno iste stvari, jer svakako nisam bila u situaciji u kojoj su oni sad, ne želim to ni da uporedjujem, ali na kraju dana mogu da kažem da su sve to (bile) borbe mladog čoveka za lepšu budućnost.
I kad ja sad tako pratim sve te mlade ljude, koji su u borbi za lepšu budućnost pokrenuli i uključili i mlado i staro, kad pratim celokupnu situaciju i njihovu istrajnost, ja kao neko ko nikad ništa ne radi na silu ili “radi reda”, kao neko ko razume odgovornost svoje pozicije … kako da ja sad njima ne pomognem? Kako, kad se ti ljudi bore za lepšu budućnost svih nas, na kraj krajeva i mog deteta?
I iskreno, nije bilo ni malo jednostavno u sedmici pre praznika organizovati delegaciju i sastanke, ali videlo se koliko je to njima značilo i znam da je bilo vredno. Ne zbog mene, ne zbog njih samih, već zbog celokupne priče i razloga zbog kojih su ta deca uopšte krenula u takvu hvale vrednu akciju.
Razgovor sa njima je bio činjeničan i veoma suštinski. Oni su nam sve ispričali, a mi ( kolega iz Hrvatske i koleginica iz Francuske i moja malenkost ) smo im iskreno rekli kako stvari stoje. I mogu samo da ponovim isto što sam rekla i njima: njihova borba nije ni malo laka i neće se ostvariti preko noći. I možda će u jednom trenutku pomisliti “to je to”, ali ni tad neće još biti “to to”. Pre nego što dodju do svog cilja, pre nego što bude sve dobro, biće još gore od svega što se dešava sad. Na žalost. A to je sve zbog toga što Srbiju vodi autokratski režim, godinama, a autokrati su najgori kad im teče voda u grlo. Tad oni postaju sve gori i gori. I to se dešava upravo sad.
Ovo nije postavljanje na jednu ili na drugu stranu nekih osoba, da li političara ili studentata, to je meni u suštini nebitno. Ali naravno da se postavljam na stranu vrednosti ljudskih prava, vladavine prava, demokratije i transparentnosti. O tome smo pričali sa studentima, bilo je iskreno, bilo je možda i surovo, ali bilo je pre svega i korisno i značajno.
Novinar: Šta će se odvijati dalje sa tim izveštajima koje su Vam predali studenti u pismenoj formi?
Irena Joveva: „Jeste, studenti su nam dali izveštaj u kojem je detajlno opisano sve što se dešavalo od 1. novembra pa nadalje. Ja tu kovertu nisam otvorila, zato što sam medju onima koji tačno znaju sve što unutra piše i zato što sam medju onima koji se ne prave gluvi i slepi, koji ne glume i kojima ekonomski i/ili lični interesi nisu ispred interesa ljudi i njihovih osnovnih prava, prava demokratije i bukvalno svega što Evropska unija promoviše.
Trenutno čekamo na datum sastanka sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Metsolom, kojoj ćemo predati tu kovertu. Želim da budem jasna: nažalost trenutno ne mogu da vam dam više detalja, ali ono što je najbitnije, a i činjenica je, da će se taj sastanak desiti – i to odmah čim uskladimo datum i vreme sa predsednicom.
Novinar: Kakva je bila reakcija ostalih parlamentaraca i da li će se otvoriti neka javna diskusija o ovoj akciji srpskih studenata?
Irena Joveva: „Ja iskreno mislim da je daleko najbolje sve objasnila reakcija moje koleginice iz Francuske, a to je Fabijen Keler. Ona je bila dugogodišnja gradonačelnica Strazbura i ona je neko ko je vrlo iskusan političar, sa visokim pozicijama. Pre dočeka studenata sam joj naravno objasnila situaciju, ali nije to isto – da slušaš od nekog “trećeg” ili da vidiš, da osetiš “iz prve ruke”. Ona je bila iskreno iznenadjena ali i šokirana svime što su joj studenti ispričali. Ne prestaje da mi priča o tome u vrlo pozitivnom smislu, mnogo je inspirisana studentima i zbog njihove borbe.
A znate kako, mi smo išli i idemo korak po korak – isto kao i studenti, ja sam vrlo svesna da neke stvari prosto ne mogu da se dese preko noći. Mnogo je bitnije da ne odustaneš, ali i da ne preteraš – kako kažu, polako ali sigurno. Bitno je samo da se ne stane i da se stvara pritisak, naravno pritisak na demokratski i kulturan način. Da pokažeš da si bolji i pre svega veći čovek. A što je pritisak veći, veća je i reakcija – sa obe strane. I tako smo sad polako, ali sigurno došli do sve veće i veće pažnje oko svega što se dešava u Srbiji.
Iduće sedmice imamo plenarnu sednicu u Strazburu, gde nas čeka ne samo debata o situaciji o Srbiji, već ovaj put i glasanje o izveštaju o vladavini prava u Srbiji. Po mom mišljenju taj izveštaj obuhvata sve ključne aspekte i s pravom je veoma kritičan prema Vučićevom autoritarnom sistemu. Ja sam i sama sa timom pripremila neke amandmane, uglavnom sa područja vladavine prava i osnovnih prava, i bilo mi je drago kad sam videla da su moji predlozi uključeni u izveštaj. Trenutna situacija nije održiva i mislim da će izveštaj biti prikladno oštar i da sve preporuke treba prihvatiti i sprovesti u praksi.
U sedmici posle Strazbura nas – u Briselu – 14. maja čeka debata na odboru Evropskog parlamenta za ljudska prava o situaciji u Srbiji, gde će biti prisutni i studenti trkači koji će imati priliku sve iz prve ruke da objasne.
To su sve neki vrlo bitni koraci diskusije a i značajnih poteza Evropskog parlamenta konkretno. I čini mi se da bismo, kada bi sve države članice i EU komisija zauzele ovaj stav i beskompromisno ga branile, konačno mogli da napravimo neke pozitivne poteze. A vrlo je jednostavno: neki ljudi iz EU treba da prestanu da dozvoljavaju Vučiću da se prikazuje kao državnik, jer bi trebalo svi da su svesni da je reč o korumpiranom i autoritarnom režimu kojem nema mesta u razvijenom demokratskom svetu.
Novinar: Videli smo male reakcije Ursule fon der Lajen – predsednice Evropske komisije na celokupnu situaciju, takođe smo i objavili da ste Vi lično inicirali pismo potpisano od određenog broja evro-poslanika. Da li je ona odgovorila na vaše otvoreno pismo i ako jeste koja je bila reakcija?
Irena Joveva: „Predsednica fon der Lajen nije odgovorila, a ja njen odgovor “na prvu” nisam ni očekivala. Samo što ta ista gospođa mora da zna da ja ne prihvatam ignorisanje, pogotovo, jer ja sve što radim, radim zato što mi je stalo do ove naše Evropske unije i svega što ta ista Unija pretstavlja – na žalost mnogo puta samo na papiru. Ne želim to da dozvolim i da budem neko kome je to normalno i prihvatljivo. Moj inat je nepobediv i kad se borim za nešto, idem do kraja. Tako da … reakcija gospođe fon der Lajen će se desiti, verujte mi, samo još ne znamo kad. Ali kad – tad.
Treba da budemo iskreni: vreme je za radikalnu promenu politike Unije prema Zapadnom Balkanu, gde nema kompromisa oko fundamentalnih postulata demokratskog društva. Svaka vest, svaki razvoj događaja vezan za represiju medija, represiju demonstranata, uznemiravanje ljudi, upotrebu zvučnih topova, nasilja i svega ostalog, sve to ide u veoma pogrešnom smeru. Narod nije kriv, već je problem vlast.“
Novinar: Određeni politički analitičari proglašavaju studentske proteste u Srbiji kao najveće demokratske proteste u Evropi u današnje vreme. Da li studenti Srbije utiču na politiku Evrope s`obzirom na to da Evropska unija ima za cilj demokratsko društvo, a građani EU imaju priliku da posmatraju duple standarde pojedinih političara EU?
Irena Joveva: „Studentski protesti u Srbiji svakako su snažan izraz demokratskog duha i želje mladih za pravednijim, slobodnijem društvom. Oni pokazuju da postoji generacija koja veruje u vrednosti kao što su vladavina prava, sloboda medija i zaštita ljudskih prava — vrednosti koje su i temelji Evropske unije.
Iako se studentski protesti primarno tiču unutrašnjih pitanja Srbije, njihov odjek se oseća i šire. To se vidi i kroz veliko medjunarodno medijsko interesovanje za ovu temu. Mnoge poznate ličnosti i iz regiona i iz sveta su to prepoznale i podržale studente. Takođe, nakon tragedije u noćnom klubu u makedonskim Kočanima, videli smo slične proteste mladih protiv korupcije, inspirisane upravo primerom protesta u Novom Sadu.
Iako bi pojedini visoki predstavnici evropske politike možda najradije okrenuli glavu, studenti svojim inovativnim pristupima – kao recimo i vožnja bicklima do Strazbura ili maraton do Brisela, koji upravo traje – hteo neko to ili ne – skreću pažnju na sebe. I mislim da upravo time, svojim entuzijazmom, angažovanjem, željom za boljem i pravednijem društvu, studenti podsećaju evropske lidere da je podrška demokratiji i borba protiv korupcije u regionu Zapadnog Balkana važna ne samo za budućnost Srbije i svih ostalih zemalja, već je važna i za kredibilitet same Evropske unije.“
Novinar: Evropska unija je donela nove zakone o korupciji u uniji, da li to može radikalno da promeni političku sliku Evrope?
Irena Joveva: „Bez sumnje, važni antikorupcijski zakonski predlozi i mere će smanjiti ili otežati korupciju u Evropskoj uniji. Postigli smo veliki napredak poslednjih godina, uključujuči Direktivu o zviždačima ( whistleblowers ), Direktivu o javnim nabavkama, Direktivu o sprečavanju pranja novca i naravno osnivanje Evropskog javnog tužilaštva (EPPO) i sprovodjenje Uredbe o uslovljenosti za smanjenje sredstava EU zbog korupcije ili kršenja vladavine prava. Pored ojačane kancelarije za borbu protiv prevara – OLAF i već pomenuti EPPO, u procesu smo osnivanja Evropskog organa za sprečavanje pranja novca (AMLA).
Korupcija je rak demokratskih sistema, održava autoritarne vlade i uliva nepoverenje gradjana u demokratsko društvo. Iako smo poslednjih godina u Evropskoj uniji, kao što sam rekla, postigli veliki napredak u pogledu institucija i zakonodavstva, biće ipak potrebno uložiti mnogo više napora da se iskoreni korupcija. Najvažnija stvar će biti sprovodjenje gorepomenutog zakonodavstva, ali i politička kultura pojedinačnih država članica i pojedinaca pa i robusnost sistema kontrole i ravnoteže, kao što su nezavisno pravosuđe, nezavisne agencije i nezavisni mediji, koji takođe igraju važnu ulogu.
A na kraju dana, i to moram jasno da kažem, uprkos svim zakonima, najstrožijim mogućim, u politici sve stoji ili pada na integritetu. Do čoveka je, znate.“
Novinar: Na snagu stupaju i novi zakoni o medijima u Evropskoj uniji koji će doneti veću transparentnost u radu političara i radu samih medija. Da li su to koraci ka još većoj demokratiji i da li građani imaju dodatno poverenje u budućnost Evropske unije?
Irena Joveva: „Apsolutno. Nezavisni mediji su ključni stub demokratskog društva i ne smeju biti podložni političkom uticaju. Lično sam odigrala glavnu ulogu u zakonodavnom dosijeu Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA), i ako ga sprovedemo u skladu sa pisanim zakonom, to će doneti mnoge zaštitne mere protiv političkog preuzimanja medija, otkriti skrivene vlasnike, 100% transparentnost u oglašavanju, a takodje će omogućiti pravednija “pravila igre” za medije na internetu. Često smo imali – ili još uvek imamo – slučajeve gde vladine stranke pokušavaju da potčine javne medije. Slično tome, uticajni biznismeni kupuju ugledne medije zbog svog političkog uticaja, kao što su vladini ugovori za povezane kompanije ili interese, čime potkopavaju uredjivačku slobodu pojedinačnih medija.
Raznim pravilima i pravno obavezujućim zakonom na nivou Unije, stvorili smo snažne zaštitne mere kako bismo osigurali da ovo više neće biti moguće i/ili da će sve ovo biti javno objavljeno, dajući novinarima zakonsku priliku da brane svoju nezavisnost.
Ovi koraci su apsolutno usmereni na povećanje poverenja gradjana u Evropsku Uniju i ja tvrdim da nigde drugde u svetu nemaju tako ambiciozno zakonodavstvo. Naravno, potrebno je da vidimo mere u praksi, ali u teoriji je oblast slobode medija sada veoma dobro regulisana. Pričam o evropskom nivou. Svi moramo težiti ka slobodnim medijima, jer u njima uvek vrebaju oni koji bi želeli da ih potčine zbog svojih političkih ciljeva ili parcijalnih interesa. Novinarstvo je javno dobro i to mora (p)ostati.
Intervju uradio: Saša Dobrijević – diplomatski međunarodni novinar
