Savet Evrope je početkom meseca, tokom 25. konferencije OEBS-ove Alijanse protiv trgovine ljudima, organizovao prateći događaj u Beču posvećen sprečavanju trgovine decom i online eksploatacije među raseljenom decom iz Ukrajine. Istaknuto je da rat i masovna raseljenost značajno povećavaju rizik od trgovine ljudima, posebno za decu, koja su najranjivija grupa u takvim okolnostima.
Procene pokazuju da su milioni dece bili primorani da napuste Ukrajinu usled oružane agresije Rusije, pri čemu ih većina sada boravi u zemljama članicama Saveta Evrope. Ova deca se, pored fizičkih opasnosti, suočavaju i s novim izazovima vezanim za upotrebu interneta u obrazovne i društvene svrhe, što ih izlaže potencijalnoj online eksploataciji. Prema podacima Ujedinjenih nacija, deca čine čak 38% svih identifikovanih žrtava trgovine ljudima na globalnom nivou, a broj dečjih žrtava raste iz godine u godinu.
Ukrajinski model zaštite dece, uključujući specijalizovane centre poznate kao „Plave tačke,“ pruža ključne usluge poput psihosocijalne podrške, zdravstvene zaštite i edukacije za ugroženu decu. Ovaj model se smatra potencijalno primenljivim u drugim kriznim situacijama širom Evrope i predstavlja primer kako efikasna organizacija može da odgovori na potrebe najranjivijih.
Evropska unija se suočava sa ozbiljnim izazovima, s procenom da je više od 2 miliona dece izloženo riziku od trgovine ljudima. Najrizičnije zemlje u EU, poput Francuske, Italije, Španije, Grčke i Rumunije, imaju visok broj slučajeva trgovine ljudima, posebno među migrantima i decom bez pratnje. Uprkos postojećim naporima na zaštiti ove dece kroz programe socijalne inkluzije, obrazovanja i zdravstvene zaštite, ukrajinski pristup pruža dodatne mogućnosti i rešenja.
Događaj u Beču naglasio je važnost međunarodne saradnje i inovativnih rešenja za borbu protiv trgovine decom. Istaknuto je da je hitno potrebno unaprediti globalne standarde i mehanizme zaštite kako bi se obezbedila sigurnost dece i sprečila dalja viktimizacija, kako na terenu, tako i u digitalnom prostoru. Ukrajinski model pruža nadu da je moguće razviti delotvorna rešenja koja mogu pomoći najugroženijima i inspirisati promene širom Evrope.
Od 2022. do 2025. godine, broj identifikovanih žrtava trgovine decom globalno je porastao za dodatnih 25%, prema izveštaju UNODC-a. Ovaj porast je povezan sa sukobima, siromaštvom i klimatskim promenama, koji povećavaju ranjivost dece na eksploataciju. U nekim zemljama, poput Poljske, zabeležen je značajan napredak u borbi protiv trgovine decom, zahvaljujući jačanju zakonskih okvira i međunarodnoj saradnji. Poljska je unapredila svoje mehanizme za identifikaciju žrtava i pružanje podrške, što je rezultiralo smanjenjem broja slučajeva trgovine decom u poslednje tri godine.
