Diplomirani politikolog, osnivač i izvršni direktor Instituta za evropske poslove – Naim Leo Beširi, jedan je od političara sa bogatom biografijom, a samim tim i jedinstvenim iskustvom. Karijeru je započeo u Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji na programu obrazovanja za ljudska prava 2005. godine. Tokom rada u Odboru bio je na stažu u Norveškom helsinškom odboru u Oslu. U 2010. bio je zaposlen u Misiji OEBS-a u Srbiji u Odeljenju za demokratizaciju na programu jednakih mogućnosti. U 2011. je postao koordinator programa u Centru za evro-atlantske studije gde je upravljao programima borbe protiv korupcije i analize kršenja ljudskih prava pripadnika oružanih snaga. Osnovao je Institut za evropske poslove čiji je izvršni direktor takođe.
Ekipa redakcije digitalnog magazina rEUconnecting je tražila odgovore na trenutna politička, kako unutarnja tako i spoljna pitanja. Naim Leo Beširi je dao ekskluzivni intervju za REUC.
Novinar: Srbija je već izvesno vreme u političkom vakuumu. Većina priča o problemima, ali se malo govori o rešenjima koja bi donela vladavinu prava i racionalnu demokratiju srpskog društva. Kako Vi vidite rešenje i izlaz iz ove političke krize?
Naim Leo Beširi: „Politički vakuum u Srbiji nije puka odsutnost moći, već posledica sistematskog urušavanja institucija koje bi trebalo da budu korektiv svakoj vlasti. Dominacija izvršne grane vlasti, slabljenje nezavisnih tela i obesmišljavanje Narodne skupštine doveli su do situacije u kojoj politički pluralizam postoji više na papiru nego u praksi. Rešenje se ne može svesti samo na smenu jednog režima drugim; neophodna je temeljna rekonstrukcija političkog sistema, uz ponovno uspostavljanje vladavine prava kao osnove društvenog ugovora. To podrazumeva reformu pravosuđa, oslobađanje medija i jačanje kapaciteta civilnog društva da bude autentični glas građana.
Izlazak iz krize zavisi i od promena u političkoj kulturi. Potrebno je da i građani i politički akteri prihvate odgovornost kao temelj javnog delovanja. Obrazovanje o demokratskim vrednostima i mehanizmima odgovornosti mora postati prioritet, posebno među mladima. Takođe, potrebno je obezbediti da buduće političke elite razumeju da je kompromis znak snage, a ne slabosti, i da nijedna vlast ne sme biti iznad zakona. Iskustva mnogih uspešnih tranzicija pokazuju da je institucionalna obnova dug i mukotrpan proces, ali jedini koji vodi ka održivoj demokratiji.“
Novinar: S` obzirom na pritiske Evropske unije da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije, a da je celokupno nacionalno nasleđe Srbije na toj teritoriji, kakva diplomatija može biti primenjena, kako bi se našao kompromis između uslova EU i srpskog stanovništva koje ne želi priznanje nezavisnosti?
Naim Leo Beširi: „Pitanje Kosova ostaje najkompleksnije spoljnopolitičko i identitetsko pitanje Srbije. Ono zahteva diplomatski pristup koji prepoznaje realnost savremenih međunarodnih odnosa, ali i senzibilitet prema istorijskom i kulturnom značaju teritorije za srpski narod. Umesto politike “pobednika i poraženih”, rešenje mora da omogući normalizaciju odnosa koja neće zahtevati odricanje od temeljnog identiteta nijedne strane. Moguće je razmotriti modele koji podrazumevaju članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama bez formalnog priznanja od strane Srbije, uz stroge garancije zaštite kulturnog nasleđa i prava srpske zajednice.
Takva diplomatija mora biti kreativna i fleksibilna, ali i čvrsto ukorenjena u vrednostima poštovanja prava i dostojanstva svih zajednica. Kompromis ne znači kapitulaciju, već mudro redefinisanje ciljeva u skladu sa savremenim izazovima i potrebama budućih generacija. Srbija bi morala da prepozna da proces rešavanja statusa Kosova nije prepreka, već prilika za afirmaciju svoje odgovorne uloge u regionu i obnavljanje evropske perspektive.“
Novinar: Ukoliko se politička struktura Srbije promeni, koji su načini da se spreči partokratija u budućnosti političkog vođstva države? Da li može da se primeni rotirajuća vlada kao u Švajcarskoj čak i ako se bude odredila ekspertska vladajuća politička struktura, kako bi se sprečila bilo kakva mogućnost korupcije u sistemu?
Naim Leo Beširi: „Sprečavanje ponovnog uspostavljanja partokratije zahteva sistemske reforme koje ograničavaju monopol političkih partija nad državnim resursima i institucijama. Ključ je u profesionalizaciji javne uprave, zabrani partijskog zapošljavanja i jasnim pravilima o sukobu interesa. Mandati na izvršnim funkcijama treba da budu vremenski ograničeni, a finansiranje političkih stranaka transparentno i pod strogim nadzorom nezavisnih tela. Takođe, mediji moraju imati slobodu da istražuju i izveštavaju o eventualnim zloupotrebama vlasti bez straha od represije.
Model kolektivne vlade sa rotacijom funkcija, kakav postoji u Švajcarskoj, mogao bi inspirisati određene elemente novog političkog sistema, ali ga treba pažljivo prilagoditi srpskom kontekstu. Važno je stvoriti mehanizme koji sprečavaju koncentraciju moći i omogućavaju građanima da direktnije učestvuju u procesima donošenja odluka. Demokratija ne sme zavisiti od dobre volje političkih elita, već od čvrstih institucija i aktivnog građanstva koje stalno nadzire vlast.“
Novinar: Politika duplih standarda Evropske unije je sve više očigledna i stanovnicima Evrope, sa jedne strane se propagira demokratija i pravičnost u međunarodnim spoljnopolitičkim odnosima, a sa druge strane Srbija je gotovo označena kao rudarska zona iz koje Evropa i Kina crpe rudna bogatstva države. Koliko je u budućnosti moguće voditi jasniju politiku i obezbediti bolji suverenitet i generalno obezbediti bolji autoritet nad unutrašnjom politikom Srbije?
Naim Leo Beširi: „Srbija se nalazi u nezavidnoj poziciji periferne ekonomije čije se bogatstvo, naročito rudno, često koristi bez dovoljno koristi za same građane. Takva situacija rezultat je loše osmišljenih ugovora i manjka transparentnosti u radu sa stranim investitorima. Litijum, kao jedan od najtraženijih resursa u tranziciji ka zelenoj ekonomiji, predstavlja razvojnu šansu Srbije, ali samo pod uslovom da se njegova eksploatacija obavlja po najvišim evropskim standardima zaštite životne sredine i prava lokalnih zajednica. Trenutna vlast, nažalost, nije pokazala sposobnost da garantuje takav standard niti da uključi građane u odlučivanje o sopstvenim resursima.
Da bi Srbija povratila suverenitet nad svojom ekonomskom politikom, potrebno je redefinisati razvojnu strategiju. Umesto da bude izvoznik sirovina, država mora da investira u domaće prerađivačke kapacitete i inovacije koje će omogućiti zadržavanje dodatne vrednosti u zemlji. Paralelno, pregovarački procesi sa međunarodnim partnerima moraju postati transparentni i podložni javnom nadzoru. Samo tako Srbija može balansirati između ekonomskih potreba i očuvanja nacionalnih interesa u skladu sa principima odgovornog upravljanja.“
Novinar: Studentski protesti su “probudili” uspavane glasače Srbije, ali i srpsku dijasporu. Njihovi protesti su pokrenuli ono što nijedna opoziciona stranka nije uspela do sada. Da li je neophodno da studenti pokrenu politički pokret, stranku ili da formiraju bilo kakvu organizaciju koja bi imala ozbiljno političko delovanje na srpskoj političkoj sceni?
Naim Leo Beširi: „Studentski pokreti tradicionalno imaju potencijal da pokrenu društvene promene jer donose autentičnost i novu energiju koja nije opterećena starim političkim podelama. Ipak, prerano ulazak u partijsku politiku mogao bi ugušiti ovu energiju i pretvoriti ih u još jednu političku opciju u okviru sistema koji su sami kritikovali. Bolji pravac bio bi razvoj organizovanog građanskog pokreta koji bi delovao kao korektiv vlasti i opozicije, promovisao odgovornost i podizao političku kulturu kroz obrazovanje i javne kampanje.
Formiranje političkog subjekta može doći u kasnijoj fazi, kada se izgradi široka društvena podrška i kada mladi lideri steknu dovoljno iskustva u javnim politikama. Ključno je da ostanu verni principima zbog kojih su i pokrenuli proteste: sloboda, pravda i odgovornost. Dugoročno, studentski pokreti mogu oblikovati novu generaciju političkih lidera koji će donositi promene ne samo kroz institucije, već i kroz redefinisanje političkih normi i vrednosti u društvu.“
Novinar: Kako Institut za evropske poslove čiji ste osnivač i izvršni direktor, može da doprinese da se kreira bolji politički most između EU i Srbije?
Naim Leo Beširi: „Institut za evropske poslove već petnaest godina radi na jačanju kapaciteta građana i institucija za aktivno učešće u procesima evropskih integracija. Kroz edukativne programe, istraživanja i javne debate, Institut doprinosi razumevanju da evropske integracije nisu spoljnopolitički zahtev, već alat za unapređenje kvaliteta života svih građana Srbije. Naš rad uključuje obuku mladih lidera, podršku civilnom društvu i razvoj politika koje su u skladu sa najboljim evropskim praksama.
U narednom periodu, Institut će nastaviti da povezuje domaće aktere sa evropskim institucijama i ekspertskim zajednicama. Poseban fokus biće na promovisanju vladavine prava, zaštite ljudskih prava i inkluzivnog ekonomskog razvoja. Kroz ovaj most želimo da omogućimo da Srbija ne bude posmatrač u evropskim procesima, već aktivni učesnik i kreator politika koje oblikuju budućnost našeg kontinenta.“
Novinar: Pri promeni političkog sistema upravljanja državom, pri tom ne mislim samo na vladajuću stranku već na sam sistem u kom institucije ne funkcionišu, šta je prvo potrebno uraditi kako bi se politička stabilnost Srbije stavila na “zdrave noge?”
Naim Leo Beširi: „Osnov stabilnosti moderne države nije autoritarna kontrola, već poverenje građana u institucije i poštovanje pravila igre. Prvi korak mora biti obnova nezavisnosti pravosuđa i oslobađanje medija da nesmetano obavljaju svoju ulogu “četvrte grane vlasti”. Takođe, potrebno je uspostaviti mehanizme transparentnosti na svim nivoima vlasti i obezbediti stroge sankcije za zloupotrebe javnih resursa. Paralelno, važno je izgraditi prostor za slobodno delovanje civilnog društva i uključivanje građana u procese donošenja odluka.
Bez funkcionalnih institucija nijedna politička promena neće biti održiva. Uloga međunarodnih partnera može biti važna u pružanju tehničke pomoći i nadgledanju ključnih reformi, ali odgovornost za uspeh leži na domaćim akterima. Dugoročna stabilnost zavisi i od obrazovanja novih generacija lidera koji razumeju kompleksnost savremenih izazova i spremni su da rade u interesu svih građana, a ne uskih partijskih grupa.“
Novinar: Gde sebe vidite u političkom svetu u narednih nekoliko godina na političkoj sceni Srbije? Koji su Vaši najjači aduti kojima biste mogli da doprinesete boljem razvoju spoljne politike?
Naim Leo Beširi: „Moja uloga ostaje usmerena na jačanje demokratskih institucija i evropskih integracija Srbije, pre svega kroz obrazovanje, istraživanje i dijalog. Ne vidim sebe u okvirima partijskih politika, već kao deo šire reformističke zajednice koja radi na unapređenju političke kulture i uspostavljanju funkcionalne demokratije. Kroz rad u Institutu za evropske poslove nastaviću da doprinosim oblikovanju javnih politika koje su zasnovane na znanju, vrednostima i odgovornosti.
Najjači aduti su mi višegodišnje iskustvo u praćenju i analiziranju evropskih politika, borbi za vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava, kao i sposobnost da okupljam različite društvene aktere oko zajedničkih ciljeva. Verujem da Srbija zaslužuje spoljnu politiku koja će biti predvidiva, profesionalna i usklađena sa vrednostima koje garantuju mir, stabilnost i prosperitet za sve njene građane.“