Kako se navodi na zvaničnom sajtu Evropske komisije, Evropska unija je jedan od najmanje korumpiranih regiona na svetu. Međutim, nijedna od zemalja EU nije u potpunosti oslobođena korupcije. Iako se njena priroda i obim mogu razlikovati od zemlje do zemlje članice, korupcija šteti EU u celini:
- Procenjuje se da korupcija košta Evropsku uniju između 179 milijardi i 990 milijardi evra godišnje, što iznosi do 6% njenog BDP-a.
- 70% Evropljana veruje da je korupcija rasprostranjena u njihovim zemljama
- 35% preduzeća u EU smatra da je korupcija problem u poslovanju
- 59% preduzeća u EU se slaže sa tvrdnjom da su mito i korišćenje veza često najlakši način za dobijanje određenih javnih usluga
Ekipa digitalnog magazina je postaviila pitanja Evropskoj komisiji u vezi sa novom Direktivom koja će biti sprovedena u borbi protiv korupcije, ali takođe kako će Srbija uskladiti svoje zakone sa novim zakonima Evropske unije kada je reč o problemu korupcije.
EU jača mere protiv korupcije kroz novu Direktivu
Evropska komisija je predstavila sveobuhvatan paket mera za borbu protiv korupcije s ciljem usklađivanja pravnog okvira i unapređenja mehanizama sprovođenja širom Evropske unije. Ova inicijativa nastoji da preciznije definiše koruptivne radnje i osigura dosledne sankcije, čime se podižu standardi u suzbijanju finansijskih prevara koje podrivaju demokratske institucije.
Novom Direktivom proširuje se lista krivičnih dela povezanih s korupcijom, uključujući ne samo klasično podmićivanje, već i nezakonito prisvajanje, trgovinu uticajem, zloupotrebu funkcija, ometanje pravde i nezakonito bogaćenje. Prvi put na nivou EU, ova pravna inicijativa objedinjuje korupciju u javnom i privatnom sektoru u jednom dokumentu, što naglašava potrebu za jačom regulativom i odgovornošću.
Jedan od ključnih elemenata ove inicijative jeste osnivanje Mreže EU protiv korupcije, platforme namenjene razmeni strategija, najboljih praksi i mogućnosti saradnje između relevantnih aktera. Ovaj forum treba da omogući koordinaciju između zakonodavaca, organa za sprovođenje zakona i organizacija civilnog društva kako bi se zajednički radilo na eliminaciji korupcije.
Direktiva uvodi jedinstvene kriterijume za kazne, s jasno definisanim otežavajućim i olakšavajućim okolnostima. Kada su koruptivne radnje počinjene od strane visokih zvaničnika ili pripadnika organa za sprovođenje zakona, sankcije će biti strože, dok oni koji sarađuju sa pravosudnim organima u otkrivanju korupcije mogu očekivati blaže kazne.
Komisija takođe ističe značaj edukacije i informisanja javnosti o korupciji. Zemlje članice EU će biti obavezne da sprovedu kampanje podizanja svesti, istraživanja i obrazovne programe. Poseban akcenat je na transparentnosti, uključujući otvoreni pristup informacijama od javnog značaja, strože propise o prijavljivanju i proveri imovine javnih zvaničnika, kao i unapređenje regulative koja uređuje interakciju između privatnog i javnog sektora.
Pored preventivnih mera, Direktiva donosi i poboljšanja u sprovođenju zakona. Izveštaji o vladavini prava pokazuju da je efikasan pravosudni sistem ključni faktor za održavanje visokih standarda u borbi protiv korupcije. Ovim dokumentom predviđena su minimalna pravila za rešavanje složenih koruptivnih aktivnosti, jačanje kapaciteta istražnih organa i uklanjanje prepreka za efikasne istrage, poput netransparentnih procedura za ukidanje imuniteta i prekratkih rokova zastare za koruptivna dela.
Primena Direktive u procesu pristupanja EU
Kako se rasprava o Direktivi nastavlja na nivou Evropskog parlamenta i Saveta EU, njene implikacije sežu i van granica trenutnih članica Unije. Zemlje kandidati za članstvo, među kojima je i Srbija, biće obavezane da usklade svoje zakonodavstvo sa novim pravilima kao deo pristupnih pregovora.
Evropska komisija od 2024. godine u svojim godišnjim izveštajima prati stanje vladavine prava u Srbiji, uključujući napredak u borbi protiv korupcije. Sledeći izveštaj se očekuje na leto 2025. godine, uz dodatno ocenjivanje kroz godišnji Izveštaj o proširenju koji procenjuje ukupne reforme u oblasti pravosuđa i transparentnosti.
S obzirom na studentske proteste koji su proteklih meseci uzdrmali Srbiju, pitanje borbe protiv korupcije postaje još relevantnije. Evropska unija naglašava da su upravo zahtevi demonstranata usklađeni sa očekivanjima koje EU ima od Srbije na njenom putu ka članstvu.
Za izlazak iz trenutne političke blokade i podela u društvu, Srbija treba da intenzivira reforme u oblasti suzbijanja korupcije, osigura nezavisnost pravosuđa, odgovornost institucija i transparentnu javnu nabavku, kao i da ubrza sveobuhvatne reforme vladavine prava.
Nova Direktiva Evropske komisije pruža dodatne smernice i alate koji bi mogli poslužiti kao osnova za te reforme.
