Konferencija o srednjoročnom pregledu Strategije za prava deteta Saveta Evrope održana je 2. i 3. aprila. Jedna od tema na diskusiji je bila da deca nisu samo pasivni korisnici brige i pomoći već ih prepoznaju kao nosioce prava sa sposobnošću da učestvuju u donošenju odluka koje oblikuju njihove živote, uključujući zdravlje i obrazovanje. Savet Evrope, kroz Strategiju za prava deteta je naglasio značaj ovih tema, osvetljavajući ključne izazove, ali i mogućnosti.
Na konferenciji je predstavljen vodič prilagođen deci kako bi se osnažila njihova uključenost u donošenje odluka o zdravlju. Ovaj vodič pruža zdravstvenim radnicima praktične alate za podršku deci, porodicama i kolegama, omogućavajući da glasovi dece budu zastupljeni u zdravstvenim politikama. Ključni koncepti, poput saglasnosti, pristanka i principa „najboljeg interesa,“ pružaju okvir za razumevanje i primenu u svakodnevnoj praksi.
Istraživanja pokazuju da značajno učešće dece doprinosi poboljšanom kvalitetu nege, smanjenju stresa i jačanju poverenja između pacijenta i zdravstvenih profesionalaca. Ipak, izazovi ostaju – pravni okviri i uloge roditelja i zdravstvenih radnika variraju među državama članicama Saveta Evrope, čineći primenjivanje složenijim.
Na istom skupu, pažnju je privuklo svedočenje mlade devojke iz Ukrajine koja balansira između pohađanja nastave u zemlji koja joj je domaćin i ukrajinske biografije kako bi očuvala svoj identitet. Ova priča je označena kao primer koji ističe izazove obrazovanja za decu iz Ukrajine u državama članicama Saveta Evrope. Diskusija je uključila razmenu dobrih praksi i strategija za implementaciju preporuka iz studije koja se bavi pristupom obrazovanju za ovu ranjivu grupu.
Na konferenciji je istaknuta potrebu za integrisanim pristupom koji uključuje glasove dece u kreiranju zdravstvenih politika i osigurava inkluzivan pristup obrazovanju. Ovo su ključni koraci ka stvaranju pravednijeg društva gde svako dete ima priliku da napreduje.
Svakako ostaje da se vidi kako će se primenom ovih ideja i sučavanjem sa izazovima ovakva inicijativa pokazati u praksi i koliko će zapravo napraviti dobar uticaj na društva najmlađe populacije.
Preporuka Saveta Evrope o učešću dece i mladih do 18 godina naglašava pravo dece da budu saslušana u svim aspektima života, uključujući porodične odluke, obrazovanje i kreiranje politika na nacionalnom i evropskom nivou. Preporuka je razvijena kroz sveobuhvatne analize stanja participacije dece u državama članicama, uz direktno učešće dece u radu na dokumentu. Ona obuhvata smernice za države članice koje uključuju zaštitu prava na participaciju, informisanje dece o ovom pravu i stvaranje sigurnih prostora za izražavanje mišljenja. Oslanja se na član 12 Konvencije o pravima deteta, koji prepoznaje pravo na izražavanje mišljenja kao osnovno pravo i princip koji se povezuje sa svim drugim članovima Konvencije.
Države koje nisu članice Saveta Evrope imaju različite reakcije na preporuke i instrumente koje organizacija donosi. U nekim slučajevima, ove države odlučuju da se pridruže određenim konvencijama ili sporazumima Saveta Evrope, posebno kada se ti instrumenti odnose na univerzalne vrednosti poput ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.
Države koje nisu članice Saveta Evrope imaju različite reakcije na preporuke o učešću dece u donošenju odluka. U nekim slučajevima, ove države prepoznaju značaj ovih preporuka i koriste ih kao smernice za unapređenje svojih politika, posebno kada se tiče prava deteta. Međutim, implementacija može zavisiti od lokalnih zakonodavnih okvira i kulturnih normi.
Na primer, države koje nisu članice često biraju da se pridruže određenim konvencijama Saveta Evrope, uključujući one koje se odnose na prava deteta, ako smatraju da su kompatibilne sa njihovim zakonodavstvom. Proces pristupanja ovim konvencijama zahteva saglasnost svih članica Saveta Evrope, što može biti dugotrajan proces.
U nekim slučajevima, države koje nisu članice koriste preporuke kao inspiraciju za razvoj sopstvenih standarda, ali ne preuzimaju obavezu njihove implementacije. Ovo može dovesti do različitih pristupa u praksi, gde neke države aktivno promovišu participaciju dece, dok druge ostaju rezervisanije prema ovim principima.