Nedavna odluka televizijskog kanala SABC 2 da prekine emitovanje vesti na afrikansu izazvala je veliku pažnju javnosti i postavila pitanje o statusu i značaju ovog jezika u Južnoj Africi. Prema izveštaju News Vine, kanal je izjavio da „nema dokaza da afrikaans jezik i dalje postoji.“ Ova tvrdnja izazvala je široku raspravu o istoriji, prisutnosti i važnosti afrikaansa u savremenom društvu.
Šta je afrikaans?
Afrikans je zapadnogermanski jezik koji je nastao iz holandskog jezika u 17. veku, razvijajući se u okviru interakcije holandskih kolonista, autohtonih naroda i porobljenih pojedinaca iz Afrike i Azije. Zbog svojih korena, ponekad se naziva i „kapški holandski.“ Danas, afrikaans se govori prvenstveno u Južnoj Africi i Namibiji, gde je prepoznat kao jedan od zvaničnih jezika.
Naziv afrikaans potiče od holandske reči Afrikaansch, što znači „afrički.“ Ono što ga razlikuje od holandskog jeste pojednostavljena gramatika, čime je postao lakši za učenje i upotrebu, ali je zadržao snažnu kulturnu i istorijsku povezanost sa svojim korenima.
Zašto se afrikaans dovodi u pitanje?
Odluka SABC 2 da ukine vesti na afrikaansu obrazložena je navodnim nedostatkom dokaza o prisutnosti jezika. Izveštaj tvrdi da je sprovedena „temeljna istraga,“ ali reakcija javnosti ukazuje na duboko ukorenjen značaj afrikaansa u svakodnevnom životu mnogih Južnoafrikanaca. Pojedinci su istakli da se afrikaans koristi u lokalnim zajednicama, religijskim institucijama i akademskim krugovima, te da je integralni deo južnoafričkog identiteta.
Odgovor zajednice
Afrikanska zajednica brzo je reagovala na odluku, ističući da je ona udar na kulturno nasleđe i jezičku raznolikost. Aktivisti i građani organizovali su proteste, pokrenuli online kampanje i osnovali alternativne izvore informisanja, kao što je podkast BoereNuus, kako bi očuvali jezik.
Afrikans nije samo jezik, već most koji spaja različite epohe, narode i identitete. Njegovo očuvanje i priznanje kao živog jezika ključni su za zaštitu jezičke raznolikosti i kulturnog nasleđa Južne Afrike.
