Svetski dan slobode medija obeležava se svake godine 3. maja i predstavlja ključni podsetnik na značaj slobode izražavanja i uloge nezavisnog novinarstva u očuvanju demokratskih vrednosti. Ovaj dan naglašava izazove s kojima se suočavaju novinari širom sveta i poziva na zaštitu slobode informisanja u digitalnom dobu.
Značaj Svetskog dana slobode medija
UNESCO i Ujedinjene nacije su 1993. godine proglasili ovaj dan globalnim praznikom slobode štampe, a njegov koren leži u Vindhoškoj deklaraciji iz 1991. godine, koju su kreirali afrički novinari u Namibiji. Ova deklaracija postavila je principe slobodne i nezavisne štampe, ukazujući na potrebu za zaštitom novinara i slobodnog pristupa informacijama.
Danas, kada se medijska slika brzo menja, ovaj dan ima poseban značaj. Manipulacija informacijama, cenzura i pritisci na novinare predstavljaju ozbiljne izazove za medijske slobode, čineći borbu za objektivno izveštavanje još važnijom.
Tema Svetskog dana slobode medija 2025
„Sloboda izražavanja kao pokretač svih ostalih ljudskih prava.“
Ova tema ističe neizostavnu ulogu slobodnih medija u razvoju demokratskog društva, pružajući ljudima pravo na istinu i nepristrasno informisanje.
Zašto je sloboda medija ključna?
U vremenu kada lažne vesti i dezinformacije preplavljuju digitalne platforme, zaštita slobode medija postaje prioritet za očuvanje demokratskih vrednosti. Ključni ciljevi obeležavanja ovog dana uključuju:
- Podizanje svesti o značaju nezavisnog novinarstva.
- Odavanje počasti novinarima koji rizikuju živote u potrazi za istinom.
- Ohrabrivanje vlada da podrže i zaštite slobodu medija.
- Borbu protiv cenzure i manipulacije informacijama.
- Promociju transparentnosti i prava na pristup pouzdanim informacijama.
Kako obeležiti Svetski dan slobode medija 2025?
Ovaj dan se može proslaviti na različite načine, uključujući:
- Deljenje inspirativnih citata o slobodi medija.
- Podršku nezavisnim medijima, praćenjem i deljenjem njihovog izveštavanja.
- Organizovanje debata i webinara o ulozi novinarstva u demokratskom društvu.
- Promovisanje medijske pismenosti, posebno među mladima.
Inspirativni citati o slobodi štampe
Mnogi istaknuti mislioci isticali su značaj slobodnih medija:
- „Sloboda štampe nije samo važna za demokratiju; ona jeste demokratija.“ — Walter Cronkite
- „Novinarstvo je štampanje onoga što neko ne želi da bude objavljeno. Sve ostalo je odnosi s javnošću.“ — George Orwell
- „Sloboda štampe je suštinska za sigurnost države.“ — John Adams
Evropski parlament piše: Odbrana nezavisnog novinarstva za zaštitu demokratije
Svetski dan slobode medija, koji se obeležava 3. maja, podseća na značaj slobode izražavanja i nezavisnog novinarstva u očuvanju demokratskih vrednosti. Evropski parlament i ključni politički lideri istakli su važnost zaštite medijskih sloboda i nastavak borbe protiv cenzure i političkih pritisaka na medije.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola naglasila je da je slobodna štampa najbolji štit demokratije i da novinari moraju biti slobodni da izveštavaju bez straha od cenzure, zastrašivanja ili odmazde.
Evropski zakon o slobodi medija (EMFA): Korak ka jačanju zaštite novinara
Sabine Verheyen, potpredsednica Evropskog parlamenta i predsedavajuća radne grupe za sprovođenje Evropskog akta o slobodi medija (EMFA), istakla je da slobodni, nezavisni i raznovrsni mediji predstavljaju temelj svake demokratije.
Iako su medijske slobode pod pretnjom čak i u pojedinim članicama EU, novi Evropski akt o slobodi medija, usvojen u aprilu 2024, šalje snažnu poruku o potrebi zaštite medijskog pluralizma i nezavisnosti novinarstva.
Ovim zakonom prvi put je uvedena sveobuhvatna evropska regulativa za zaštitu novinara od političkog uplitanja i ekonomskih pritisaka. Prve odredbe zakona su već stupile na snagu, dok će najznačajniji delovi biti primenjeni do avgusta 2025. godine.
Evropski parlament naglašava važnost pravovremene primene zakona, kako bi se osigurala efikasna zaštita novinara i sprečile zloupotrebe koje ugrožavaju slobodu izražavanja.
Borba protiv dezinformacija i poboljšanje medijske pismenosti
Nela Riehl, predsednica Odbora za kulturu i obrazovanje, izrazila je zabrinutost zbog povećane izloženosti mladih neproverenim informacijama sa društvenih mreža.
Kako bi se smanjila štetna dezinformacija, EU počinje da reguliše digitalne platforme, uz istovremeno jačanje obrazovnih programa o medijskoj pismenosti i dostupnosti tačnih informacija.
Osim zaštite medijskih sloboda, Evropska unija radi na osiguravanju bezbednih radnih uslova za novinare, kao i na unapređenju infrastrukture koja podržava nezavisno novinarstvo.
Institucionalni mehanizmi zaštite medijskih sloboda
Evropski parlament usvojio je niz mera koje jačaju zaštitu novinara i slobodu medija:
- Evropski akt o slobodi medija (EMFA) obavezuje zemlje članice na transparentnost vlasništva nad medijima i raspodele državnog oglašavanja.
- Zaštita novinara od pravnih zloupotreba: Direktiva koja štiti medijske radnike od strateških tužbi sa ciljem gušenja kritičkog izveštavanja mora biti usvojena u svim članicama EU do maja 2026.
- Nagrada za novinarstvo Daphne Caruana Galizia biće dodeljena za izvanredno novinarstvo koje promoviše osnovne vrednosti EU.
Svetski dan slobode medija 2025. godine nije samo simbolično obeležavanje – to je podsećanje na borbu za demokratiju i zaštitu prava novinara da izveštavaju bez straha. Evropski parlament nastavlja da insistira na jačanju zakonskih mehanizama za očuvanje slobodnih i nezavisnih medija širom kontinenta.
Sloboda izražavanja u eri veštačke inteligencije: Izazovi i mogućnosti za novinarstvo
UNESCO na svom zvaničnom sajtu piše o velikoj promeni u novinarstvu. Brz razvoj i upotreba veštačke inteligencije (AI) dramatično menjaju novinarstvo, medije i slobodu štampe. Dok su principi slobodnih, nezavisnih i pluralističkih medija i dalje ključni, AI značajno utiče na način prikupljanja, obrade i distribucije informacija. Ova revolucija donosi inovativne mogućnosti, ali istovremeno postavlja ozbiljne izazove za budućnost novinarstva.
AI kao alat za slobodu izražavanja
Veštačka inteligencija može poboljšati dostupnost informacija, omogućiti lakšu globalnu komunikaciju i promeniti tok informacija širom sveta. Automatizacija u medijima može ubrzati procese, unaprediti efikasnost redakcija i pomoći novinarima da se nose sa rastućim zahtevima. AI takođe igra sve veću ulogu u izborima, pomažući u proveri činjenica i suzbijanju dezinformacija, čime doprinosi informisanom učestvovanju u demokratiji.
Opasnosti koje donosi veštačka inteligencija
Međutim, AI donosi nove rizike koji mogu ugroziti slobodu medija. Može se koristiti za širenje lažnih ili obmanjujućih informacija, povećanje govora mržnje na internetu i podršku novim oblicima cenzure. Pojedini akteri koriste AI za masovni nadzor novinara i građana, čime se stvara atmosfera straha i autocenzure.
Velike tehnološke platforme koriste AI za kontrolu vidljivosti medijskih sadržaja, čime postaju moćni čuvari informacija. Postoji sve veća zabrinutost da AI može dovesti do uniformizacije globalnih medija, smanjenja različitih perspektiva i marginalizacije manjih medijskih kuća.
Još jedan izazov odnosi se na finansijsku održivost medija. Generativni AI alati koriste novinarski sadržaj bez fer naknade, usmeravajući prihod od nezavisnih medija ka tehnološkim kompanijama, što dodatno ugrožava stabilnost medijskog ekosistema.
Globalna regulacija i zaštita slobode medija
Ujedinjene nacije kroz Globalni digitalni sporazum naglašavaju važnost rešavanja problema koje donosi tehnologija, uz istovremeno očuvanje privatnosti i slobode izražavanja.
Značaj Svetskog dana slobode medija
Svetski dan slobode medija ustanovljen je odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u decembru 1993, na osnovu preporuka UNESCO-a. Ovaj datum obeležava godišnjicu Vindhoške deklaracije, istorijskog dokumenta koji povezuje slobodu informisanja sa javnim interesom.
I nakon 30 godina, ova deklaracija ostaje podjednako relevantna, a njena godišnjica biće posebno obeležena tokom međunarodne konferencije posvećene slobodi medija.
Svetski dan slobode medija služi kao podsetnik vladama na njihov obavezni angažman u zaštiti slobode štampe, ali je i prilika za medijske profesionalce da reflektuju o izazovima i etici u novinarstvu. Ovaj dan pruža mogućnost da:
- Slavimo ključne principe slobode štampe
- Procenimo stanje medijskih sloboda u svetu
- Branimo nezavisne medije od političkih pritisaka
- Odamo počast novinarima koji su izgubili život zbog istine
Evropska unija o slobodi medija: Hitna potreba za zaštitom novinarstva u 2025.
Svetski dan slobode medija 2025. dolazi u trenutku kada se nezavisno novinarstvo suočava sa ogromnim izazovima širom sveta. Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty i mnoge druge medijske kuće trpe pritiske, suočene sa smanjenjem finansiranja, jačanjem političke represije i nasiljem nad novinarima.
Dok mediji od javnog interesa pokušavaju da opstanu, autoritarni režimi i akteri dezinformacija brzo popunjavaju nastalu prazninu, manipulišući činjenicama i oblikujući javno mnjenje u skladu sa političkim interesima.
Rastuće pretnje novinarima
Evropska unija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog sve češćih napada na medijske profesionalce – od zastrašivanja na internetu i van njega, preko samovoljnih hapšenja i pravnog progona, do međunarodne represije koja za cilj ima potpuno utišavanje kritičkog izveštavanja.
Pojava novih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju, dodatno pogoršava ove rizike, omogućavajući masovni nadzor novinara i ciljano uznemiravanje medijskih radnika širom sveta.
Podrška UNESCO-u u zaštiti novinara
Evropska unija podržava napore UNESCO-a u zaštiti novinara na globalnom nivou, sa posebnim fokusom na žene novinarke, koje su suočene sa dodatnim, rodno specifičnim rizicima. Monitoring podataka i izveštaji UNESCO-a imaju ključnu ulogu u definisanju efikasnih politika za borbu protiv nekažnjivosti napada na novinare.
Hitna potreba za podrškom nezavisnim medijima
Slobodni i nezavisni mediji širom sveta zahtevaju hitnu i odlučnu podršku. Bez njih, demokratija slabi, a sigurnost i sloboda građana bivaju ugroženi.
Evropska unija pozdravlja OECD-ove principe razvoja saradnje za podršku medijima i informativnom ekosistemu, smatrajući ih zajedničkim putokazom ka jačanju globalnih medijskih sloboda. Ovi principi moraju inspirisati konkretne akcije kako bi se obnovila i proširila podrška nezavisnom novinarstvu.
Situacija u Srbiji se pogoršava
Srrbija je zabeležila znatni pad na listi indeksa slobode medija. Nekada bila među zemljama koje su beležile solidne rezultate na Svetskom indeksu slobode medija. Najviši rang koji je Srbija ikada dostigla bio je 54. mesto 2014. godine, što je predstavljalo značajan uspeh i nadu za dalji napredak u oblasti medijskih sloboda. Međutim, poslednjih godina situacija se drastično pogoršala. Prema podacima iz 2024. godine, Srbija je pala na 98. mesto, što je označilo dalji pad u odnosu na prethodnu godinu kada je bila na 91. mestu. Trenutno se nalazi na 96. mestu.
Jedan od pokazatelja o medijskom mraku u Srbiji je i ne emitovanje objektivne slike studentskih protesta kako nacionalnog medijskog servisa koji građani plaćaju tako i drugih medija sa nacionalnom frekvencijom a pod lupom trenutne vladajuće partije.
MFRR je čak dao predlog da se Srbiji obustavi proces ulaska u Evropsku uniju dok ne „sredi“ zakone o slobodi medija.
Građanima Srbije su ugrožena ljudska prava time što se uskraćuju objektivnost i prava sloboda medija.
