Berlin, 2. maj 2025. – Federalna kancelarija za zaštitu Ustava (BfV), nemačka domaća obaveštajna služba, zvanično je označila krajnje desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD) kao „dokazanu desničarsku ekstremističku organizaciju“. Ova odluka, objavljena u petak, predstavlja najozbiljniji korak do sada u nastojanjima Berlina da ograniči uticaj ove političke grupacije.
Ova klasifikacija znači da AfD više nije samo pod sumnjom – BfV tvrdi da poseduje konačne dokaze da stranka deluje protiv demokratskog sistema Nemačke. Odluka je zasnovana na internom izveštaju od 1.000 stranica, a prema podacima koje prenosi nemački javni servis ARD, u dokumentu se navode kršenja osnovnih ustavnih principa, uključujući ljudsko dostojanstvo i vladavinu prava.
Šta je prethodilo prošle godine?
Georg Majer, lider tiringijskih socijaldemokrata i još uvek vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova, izjasnio se u za pokretanje postupka pred Saveznim ustavnim sudom za zabranu AfD.
„Današnji događaji u tiringijskom parlamentu pokazali su da AfD agresivno i borbeno preduzima akcije protiv parlamentarizma“, rekao je on prošle godine na društvenoj medijskoj platformi Iks, nekadašnem Tviteru, i dodao: „Mislim da to znači da su se stekli preduslovi za zabranu“.
On je i ranije prošle godine imao slične objave koje su bile upućene na račun AfD-a, rekavši: „Poslanici AfD-a ostaju da sede dok Berbel Bas dočekuje ukrajinskog ambasadora u Bundestagu. Ne može se jasnije izraziti gde se nalazi ova stranka“.
Član 21. nemačkog ustava – Osnovni zakon, kaže: „Stranke koje, zbog svojih ciljeva ili ponašanja svojih pristalica, nastoje da potkopaju ili ukinu osnovni demokratski poredak ili da ugroze postojanje Savezne Republike Nemačke, biće neustavan“.
Na Saveznom ustavnom sudu je da odluči da li se politička partija može zabraniti.
Savezna vlada, Bundestag i Veće 16 saveznih država, Bundesrat, imaju pravo da podnesu peticiju.
Poslednji pokušaj da se nekoj stranci zabrani postojanje dogodio se 2017. godine, kada je najviši nemački sud odbacio istorijski pokušaj da se zabrani krajnje desničarska Nacionalna demokratska partija (NPD) u zemlji.
Prvi takav potez u modernoj nemačkoj politici
Ovo je prvi put u savremenoj istoriji Nemačke da je stranka koja ima zastupljenost na nacionalnom nivou u parlamentu formalno označena kao ekstremistička. Već su pojedine regionalne organizacije AfD-a, posebno u istočnim saveznim državama Saksoniji i Tiringiji, bile klasifikovane na ovaj način, ali sada se oznaka odnosi na celokupnu stranku na nacionalnom nivou.
Iako nova klasifikacija ne znači automatsku zabranu stranke, omogućava nemačkim vlastima da pojačaju nadzor nad njenim aktivnostima, uključujući korišćenje prikrivenih doušnika i praćenje komunikacija, uz sudski nadzor.
Ova odluka takođe produbljuje politički jaz, jer će tradicionalne stranke sada biti pod sve većim pritiskom da odbace bilo kakvu saradnju sa AfD-om, bilo na lokalnom ili državnom nivou.
Pozivi na zabranu stranke i reakcije AfD-a
Ova odluka bi mogla podstaći zahteve za formalnu zabranu stranke, što bi zahtevalo odobrenje nemačkog Ustavnog suda i podršku nacionalne vlade ili parlamenta – što predstavlja težak pravni i politički proces.
Stranka AfD je odmah reagovala na odluku obaveštajne agencije.
U pisanom saopštenju, lideri stranke Alis Vajdel i Tino Krupala nazvali su ovu odluku „ozbiljnim udarcem za nemačku demokratiju“, tvrdeći da je politički motivisana i tempirana da oslabi AfD pred moguću promenu vlasti.
„Trenutne ankete pokazuju da je AfD najjača politička snaga,“ naveli su u izjavi. „Savezna vlada ima još samo četiri dana mandata. Obaveštajna služba nema ni predsednika. A klasifikacija kao ‘sumnjivog slučaja’ još nije pravosnažno potvrđena pred sudom.“
AfD je optužio nemačku vladu da orkestrira poslednji pokušaj diskreditacije stranke. „Neposredno pred promenu vlasti, AfD se javno diskredituje i kriminalizuje,“ rekli su lideri stranke, dodajući da je odluka „jasno politički motivisana.“ AfD je najavio pravnu borbu protiv ove klasifikacije i upozorio: „AfD će nastaviti da se pravno brani od ovih klevetničkih napada koji ugrožavaju demokratiju.“
Šolc poziva na oprez u vezi sa zabranom
Odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je da ne treba žuriti sa zabranom AfD-a, uprkos novoj klasifikaciji.
„Mislim da to nije nešto što bi trebalo da se uradi ishitreno,“ rekao je lider Socijaldemokratske partije na događaju u Hanoveru. Naglasio je da je Savezni ustavni sud odbacio sve nedavne pokušaje zabrane političkih partija.
„Protivim se refleksnim reakcijama, zato neću reći: ‘Ovako to treba uraditi.’“ dodao je Šolc, ističući da je obaveštajna služba temeljno pripremila izveštaj. „Sada te stranice treba da pročita mnogo ljudi.“
Upitan da li uspon AfD-a baca senku na njegov kancelarski mandat, Šolc je odgovorio: „Teško mi pada – kao građaninu, kao kancelaru i kao poslaniku nemačkog Bundestaga.“
Dok nemačke vlasti intenziviraju nadzor nad AfD-om, rasprava o potencijalnoj zabrani stranke ulazi u novu fazu. Ova odluka postavlja ključna pitanja o granicama političkog delovanja, demokratiji i slobodi izražavanja u Nemačkoj – dok se zemlja priprema za političku tranziciju i suočavanje sa rastom krajnje desničarskih snaga.
Izvori:
- Federalna kancelarija za zaštitu Ustava (BfV)
- Nemački javni servis ARD
- Izjave lidera AfD-a Alis Vajdel i Tino Krupala
- Izjava kancelara Olafa Šolca
